Le post poste posto

Sutra putujem u Beograd. I veoma se radujem toj činjenici. Već imam zabilježene  lokacije koje želim posjetiti, između ostalog i onaj slavni Zemunski buvljak. *-* muj, muj hepi
I nekoliko knjizara. Nadam se da cu se vratiti sa mnoštvom knjiga. Raznoraznijeh. Između ostalog treba mi Netterov Anatomski atlas, inače savršenstvo za sve sudente medicine, i kad ga i ako ga kupim pokazaću vam ga. Ali nadam se nekim spontanim ulovima. I sasvim spontano očekujem da spontano naletim na studetski povoljnog Pekića. :)
Ako neko, iko, ima kakav savjet o kupovini, pritom naglašavam studentskoj i nimalo klasičnoj i nimalo prema centrima tržnim orjentisanoj, neka se javi.
I šta god vam padne na pamet...Još ako je na Voždovcu, milina...*-* (ili bilo gdje drugo)

Sutra planiram jedan spa dan. E ovako bi to trebalo da izgleda:

a) Uzmem veću količinu kukuruznog brašna i podijelim na dva dijela. Jedan veći, drugi manji. Veći dio pomiješam sa šećerom i tako snažno istrljam tijelo, da se poslije crveniim pola dana. Al koža poslije bude fantastična. Meka i nježna, kao bebina, guza.

b) Sa drugim dijelom istrljam lice, takođe relativno snažno.
Zatim posegnem za svojim glicerinskim sapunom. Istrljam lice. I poslije svega toga stavim med. Držim na licu 15 minuta. Umijem se hladnom vodom. Uživam u mekoći. Milujem svoje obraze. Poprskam aktivnim kiseonikom. Uživam u sterilnosti.

c) Operem kosu svojim šamponom od koprive, onaj Afroditin što dolazi u litarskom pakovanju. Isperem šampon. Prije toga sam uzela svoje osušene listove od oraha i prokuvala ih, nekih sat vremena, dok boja ne bude bas, bas tamna. I onda nad kadom natopim kosu sa tom tečnosti. Umotam peškirom, dakle ne ispiram.  Poslije toga bude baš, baš katastrofalan peškir. Mada ne ostavlja traga u vidu boje na kosi. Ali je efekat divan.

I na kraju, skinem ovaj lak sa noktiju koji je već formirao male nevjerovatno slatke oblačiće.....nanesem novi sloj svog omiljenog laka, i spremna sam.


I nemam pojma zašto, ali štela sam da podijelim ovu sliku sa vama. Vjerovatno zbog one priče o savršenstvu od neki dan, a složićete se, žensko tijelo je vrlo blizu.

Vadim Miku iz šamotne peći

1.
Dakle, ja sam student. I mnogi od nas su. I mi najčešće nemamo mnogo novca. Doduše ovdje vrlo malo ljudi ima mnogo novca. Al to nije tema. Ja nemam baterije  za fotoaparat. Ni pare.
Fotoaparat imam već više od godinu dana. I on mi je i prijatelj i ljubavnik. Ali, ja još uvijek nisam kupila baterije za njega. Znate, one dopunjive.  Kod kuće imam dvije pune kese baterija. Sinoć sam na gradskom vašaru kupila 4 kineske baterije za 1 marku. Mislim da ce mi kuća polako postat radioaktivna. Mama me danas natjerala da ih izbacim iz kuće. Inače baterije sa punjačem koštaju 25 km.
U čemu je problem? Ne vidim ni sama. Jednostavno nikad nemam, i uvijek je nešto bitnije.
I tako budem po par dana bez fotoaparata.

A divne fotgrafije prolaze kraj mene, trče maratone. Njih hiljade. Ideje samo iskaču, ali NEma baterija.
Skoro nikad. I kad ih imam, kao malo dijete potrošim za sat vremena.

Znam, znam lame.

P.S. Ja nisam ugrožen slučaj. Samo eto, nisam dobra sa lovom...xD

2.
 Vadim Miku iz šamotne peći
je napisao jedan moj poznanik kao opis radnog mjesta. I jednostavno je ostalo. Ne izlazi iz glave. Danas sam čak molila mamu da mi odgovori na pitanje " Mama, a šta ja radim ? ", dva puta smo umrle od smijeha, treći put je rekla da nisam normalna. Evo i sad se smijem.
Shit.

3.
Juče sam se šminkala sa mojom malom rodicom. Ona mene a ja nju. Imale smo zadatak da napravimo jedna drugoj dugu na kapcima. Pa ja sam bila blizu, moram priznati da je bila slična željenoj Winx dugi. Jedna boja gore dolje. Moja mala rodica je takođe bila vrlo kreativna, s tim što je ona zadatak shvatila malo apstraktnije. Pa tako da sam ja imala ubjedljivo najluđi stajling ikada. Izuzetno zanimljiva kombinacija Kandinskog, Pikasa i jelte neizmjernog talenta moje male djevojčice.



4. Vidte šta sam napravila     *-*

5.
Pivo je božanstveno.

6. I eto par nekih fotki. Koje su na kompu a zaslužuju bolje. :)

7. I evo nešto  onako, nije moje. Fino mi je. To ona priča od neki dan. :)

O savrsenstvu......*-*

Ne znam koliko ste religiozni, koliko ne. Ne znam ni sama za sebe.
Ali ponekad naletim naovakve stvari i budem mnogo sretna. *-*
Razmišljam često o ovakvim stvarim. Pitam se do koje tačke savršenstva može doći ljudski um i naše stvaralaštvo . U svakom slučaju sam sigurna da ne može da nadmaši prirodu.

Ovo da se upoznate o čemu pričam:

I onda da uživate u predivnom glasu i šarmu ove djevojke...*-*

Part one

part two

part three

I da možda je malo geeky, al mislim da ako pruzimo priliku ovako divnim stvarima možemo ako ništa drugo uljepšati sebi dan ( kao ja)...

baj, baj

               

                         Džo *-*

Inspiration

 Patrik Gonzales
                  Fotografska kompozicija

Na koga vas podsjeca dama za predzadnje slike? Moji favoriti su prva, cetrnaesta i zadnja. :)

baj, baj

                   Džo *-*

Sonja

Gledala sam nekoliko priča o tim nekim ljudima koji su obilježili Beograd.  One nisu bile kombinovane nego su samo iskakale jedna iz druge. Kad postaneš svjestan svijeta tražiš neke ljude koji će da sa tobom iznesu tvoj ideju. Možeš to proći kao fazu  ili to nositi negdje u srcu čuvajući kao neku tihu bol, koja te prati na tvom proputovanju kroz misiju promjene svijeta. Ja sam možda od ovih drugih. Pomalo idealista, poprilično uporna, gledam na svijet pomalo iskrivljeno. Barem u odnosu na ostatak.

Par ljudi koji su ih poznavali su rekli:
  Oni su na svoja pleća stavili preteško breme. Borili se sa vjetrenjačama. Doslovno prevedeno.
Ona je rekla: I onda kažu da je ona jedna nervozna žena. Probajte VI biti u otporu petnaest godina.

U septembru su četiri godine od njene smrti. Predoziranje heroinom i morfinom. Ja bih rekla da , stvarnošću, koju nije uspjela promijeniti. Barem je ona tako mislila.
Ali ne. Ostavila je traga. I ona i čitava njena generacija. Žive kroz svoja djela. I govore kroz njih.


Zašto volim Sonju:

Da li si se ikada pitala zašto ljubav boli?

Sve iz filma " Una" Miše Radivojevića, po knjizi Mome Kapora.

Film " Crna Marija"

Ko može da voli šampitu?

Pisaću o nekim ljudima koji me inspirišu.

baj, baj 

                             Džo *-*

Vremenska linija

Vremensku liniju iliti Timeline na fejsbuku imam već duži vremenski period, ali do sada nisam koristila neke njene prednosti. :D
Sinoć sam taklo kliknula na opciju u gornjem desnom uglu, i vratila se u prošlost.... :D E sad, znam da mnogi ne vole fejsbuk, i to poštujem. Ali iskreno ja ga mnogo volem. Volim ga kao što sam u zadnje vrijeme počela da volim i svoj blog. ^-^
Nekako uvijek nađem neki razlog da ga koristim, pa makar to bilo samo za provjeravanje dešavanja na fakultetu, u grupi kolega sa faksa (takvo nešto je neophodno kad studirate na izuzetno organizovanom faksu kao što je moj -_-). Ili za tonu nekih drugih gluposti. Mada ne volim chat, i nemam pojma zašto. Tamo sam isključivo ako me neko pozove.
Ali da se vratim na temu. Tako kliknem na 2010 godinu u gornjem desnom uglu (fb imam od 2009), i nadjem svakakvih čuda.
Recimo nemam blage veze zašto sam napisala ovaj status, al sad mi je pravo komičan:

Citiram (ili šta već xD):
Hvala hvala hvala......i moram da dam jedan komentar:ako vec nemate svoje misljenje i stav ne dozvolite da vam glavu pune stvarima o kojima ne znate nista:). Ili se barem potrudite da od vas ne prave ovce koje ne znaju da rade nista drugo osim da slijede nekoga.:))))))))))

Ili:
Walt Disney se okrece u grobu. (doduse ovo je bilo onda kada su svi imali neke Diznijeve likove za profilnu sliku, a ja vavijek bila vagabund :) )

Piše i da sam rođena ^-^, prvog aprila devedesetdruge.....

Onda sam mnogo volela Scorpionse ( i sada, samo ih slabije slusam)

Jednom objavila ovo:
Kako mogu osloboditi bilo koga ko ne želi da ustane i glasno kaže da želi slobodu. Milslim da je to laž- ljudi govore da žele slobodu, svi insistiraju da je sloboda nešto što najviše žele, nešto najsvetije i najdragocjenije što čovjek može da ima. Ali to je sranje. Ljudi se plaše slobode i čvrsto se drže za svoje lance. Bore se protiv svakoga ko se trudi da te lance polomi. Tako se osjećaju sigurni. Kako mogu očekivati od mene ili bilo koga drugog da ih oslobodi ako zaista ne žele biti slobodni 


Postoje različite vrste slobode. Mnogo toga ne razumijemo. Najvažnija vrsta slobode jeste biti ono što zaista jesi. mi cijelo vrijeme glumimo i potiskujemo svoja osjećanja. Odričemo se svoje sposobnosti da osjećamo i krijemo se iza maski. Ne može biti masovne revolucije dok se ne desi lična revolucija, revolucija na ličnom nivou. Svako mora sebe da promijeni. Ljudima možeš uzeti političku slobodu ali nećeš ih povrijediti sve dok im ne oduzmeš slobodu da osjećaju. To bi ih ubilo. 


Čovjek je bio legenda. 

( by Jim Morrison, a ja veliki fan još uvijek)....*-*

I nekoliko fotki koje su moji favoriti.

Na ekskurziji u Pragu sa razrednicom, prije dvije godine...*-* ( ja u kariranoj košulji)

Hotel u Pragu u kome smo bili smješteni.

Razred....

Maturski rostilja...:D ( ja u zutoj majici)

Matura, ja u hlačama.....:D

Moja najbolja druga i ja na maturi....

Na nečijem osamnaestom rođendanu......*-*

U Beogradu *-*

Bob Živković.......i ja...:D

Sta sam radila ovog ljeta ( ja sjedim) *-*

u sobi na ekskurziji......:D Micojka....

moje su plave

u kineskom šopu....

jedna od omiljenih

Biljou, drug od djetinjstva *-*

roommates, Nada i Milanka :)

Danica 

Prizivanje kiše sa Milošem

prošla Nova godina......:D

Divan je to osjećaj,  kada se vratimo i vidimo koliko smo napredovali, koliko smo drugačiji ili isti. Kakve stvari smo voljeli nekada, a šta volimo sada. Plus, ludački se ismijem vlastitim glupostima.....

I još samo jedna pjesma, koju sam često objavljivala, i koju obožavam......



                                                                                           baj, baj
                                                                           
                                                                                                                                 Džo *-*